ŠTO SE HRANE TIČE – BEZBEDNI SMO, ŠTO SE POSLA TIČE – NISMO

Poljoprivreda digitalizacija

Trenutno na Zemlji živi oko 7.8 milijardi ljudi. Ako stanovništvo nastavi da raste sadašnjom stopom od 1.2% godišnje (što trenutno iznosi oko 92 miliona ljudi) ono će, po projekcijama, narasti na devet milijardi do 2050. godine. Nahraniti sav taj svet je izazov koji zahteva rast proizvodnje hrane od 70 odsto u periodu od 2005. do 2050. godine.

Za sada sve ide po planu. Čovečanstvo danas proizvodi više hrane nego ikad, a zasluge za to, dobrim delom, pripadaju tehnološkim inovacijama. Na planeti ima oko 570 miliona registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Toliki je, okvirno, i njihov godišnji ulog u kupovinu inovativnih operativnih sistema, softvera, mašina. Grubo statistički, milion po farmi.

Farma buducnosti, digitaliyzacija u poljoprivredi

Kao što pokazuje naša infografika, inovacije u poljoprivredi optimizuju proizvodnju, smanjuju troškove, povećavaju prinose, održavaju sastav zemljišta i čuvaju životnu sredinu. Dok je nekada poljoprivredna proizvodnja podrazumevala težak i često uzaludan fizički rad miliona ljudi, prilagođavanje prirodnim uslovima na duboko intuitivan način i uz promenljivu sreću, moderna poljoprivredna proizvodnja se zasniva na visokom učešću najsavremenijih tehnologija uz zanemarljivo direktno učešće čovekove radne snage.

Ljudi su danas dobili opasnog konkurenta – mašinu, robota. Mašina ne mora da spava, ne zna za vikende, godišnje odmore, bolovanja, ona se ne razboljeva, ne brine o deci, čak ne mora ni da jede i putuje do posla. Nema intuiciju, barata mašinski čitljivim podacima, sve vidi i registruje, statistički  obrađuje, često u realnom vremenu. Mašina uvek reaguje blagovremeno, tačno ciljajući problem na koji je naišla rešavajući ga brzo i uz minimalne troškove.

I dok čovek često može da pogreši, pretera ili prištedi na pesticidima, đubrivu i semenu, mašina je programirana da ne greši. Čovek će teško pobrati svo voće iz voćnjaka, požnjeti svo žito sa njive, a mašini to nije problem. Paraziti i bolesti će često promaći pažnji i oku zemljoradnika, ali zato postoje senzori da detektuju ono što oko ne vidi. Mašina mnogo bolje čak i od veterinara i agronoma “čita“ kad je krava prehlađena, kokoška pothranjena, kad je list za tu važnu trunku promenio boju.

Dronovi osmatraju stabljike pšenice i kukuruza, navodnjavaju i đubre svaku stabljiku, vodeći računa o prirodnim bilansima, potrebama, roboti oru i seju, muža krava je odavno automatizovana…

Na poljima i farmama, širom razvijenog sveta odigrava se prava tehnološka revolucija. Kao i svaka revolucija i ova će zbrisati mnoga radna mesta, ojaditi mnoge ljude.

Visokorazvijene sredine i ekonomije, sa visokorazvijenim sektorom usluga će svojim stanovnicima pružiti dovoljno prilika da se zaposle, prekvalifikuju i nekako prežive. Problem će biti niskorazvijene ekonomije, gde ljudi nemaju te prilike. Šta će biti sa malim čovekom u Africi, Aziji, na jugoistoku Evrope, tamo gde urbanizacija nije doprla i gde gradovi ne pružaju bog zna kakve mogućnosti. Hoće li sa tim malim Živoradom nestati i ruralni život, sva njegova znanja i iskustvo, zanati, kultura, običaji? To su pitanja na koja će odgovor dati buduće generacije, negde pred kraj ovog veka. Sad, čini se, nije vreme za preispitivanje nego za prilagođavanje.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *