KRAGUJEVAC – Vikend u pametnom gradu Infografika

Infografika Kragujevac, Vikend u pametnom gradu

Trebalo je da odem do Kragujevca ranije. Tako bih ranije saznala da se pored političkih intriga i skandala u Srbiji ponegde dešava i nešto za razgibavanje mozga.

Kragujevac je uz Niš jedan od tehnološki najpismenijih srpskih gradova.  IT zajednica kroz lokalni klaster funkcioniše kompaktno a to je prvi uslov za „smart“ zabavu.

Drugi i još važniji uslov je to što obrazovna struktura zaposlenih u lokalnoj kragujevačkoj upravi pogoduje primeni novih tehnologija. Drugim rečima, u gradskoj vlasti se, nekim srećnim čudom, zatekla grupa ljudi koji su otvoreni za komunikaciju i stručni za digitalizaciju.

Takav ekosistem, uz podršku fondacija kao što je nemačka Fridrih Neuman Štiftung, doveo je do toga da Kragujevac krene putem kojim se uveliko kreću mnogi pametni gradovi (smart cities) u svetu.

Pametni gradovi u svetu 2018 Infografika

Ljudska populacija na planeti trenutno broji skoro 7,5 milijardi, polovina od toga živi u gradovima koji troše čak 80 odsto planetarnih resursa. Do 2050. demografi predviđaju da će na svetu biti 10 milijardi ljudi od čega će 80 odsto biti urbano stanovništvo.

Dakle, svaki grad ima problem i suočava se sa izazovom: kako na najefikasniji način iskoristiti resurse i kreirati servise koji će zadovoljiti potrebe stanovništva i napraviti što manje štete planeti.

Jedan od mogućih odgovora počiva na korišćenju informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) .

ICT su mali, pametni mehanizmi koji proizvode precizne, mašinski čitljive podatke, često u realnom vremenu. Otvaranjem tih podataka za javnost, automatski ulazimo u zonu njihove eksploatacije i primene. To je trenutak kad se radja pametan grad, smart city.

KRAGUJEVAC Vikend u pametnom gradu

U svetu je kreirano stotine hiljada pametnih rešenja, programa, softvera, aplikacija kojima se omogucava poboljšanje različitih aspekata savremenog zivota. Data driven softveri skraćuju vreme putovanja, štede energiju i vodu (pa sledstveno tome i smanjuju račune), utiču na smanjenje zagadjenja vazduha (sto je u velikim gradovima poput Beograda goruci problem, pogotovu zimi), olakšavaju poslove lokalnim preduzetnicima i kompanijama… Sva ta pametna rešenja imaju vrednost i cenu.

Otvaranjem podataka otvara se veliki prostor „meke industrije“, čitave privredne grane koja ne zahteva posebna ulaganja a može generisati solidan novac.

Analize govore o fantastičnih tri triliona dolara koje je moguće kroz različite poslove generisati otvaranjem podataka od javnog interesa na globalnom nivou.  (https://www.mckinsey.com/business-functions/digital-mckinsey/our-insights/open-data-unlocking-innovation-and-performance-with-liquid-information)

Otvoreni podaci potencijalna vrednost infografika

Deo tog novca i nama pripada i čeka da bude aktiviran. Kragujevac je prepoznao šansu. Otvoreni su, recimo, podaci o potrošnji javne struje. Sledeći korak bi mogao biti štedljiva javna rasveta. U Barseloni na primer ona je optimizovana tako da svetli samo kad ima nekog na ulici. Potrošnja struje, nakon ugradnje senzora, pala je za 30 odsto.

Ljudi često pametne gradove zamišljaju sa letećim automobilima, futurističkim neboderima i robotima. A u suštini tu je reč o velikim uštedama, velikim zaradama, boljem prevozu, lečenju, učenju, disanju. I dobro, reč je i o ponekom geeku koji će vas, svojom aplikacijom napravljenom iz zezanja odvesti do najbolje kafe ili koktela u nekom pametnom gradu.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *